Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković

ponosno predstavlja

NOVU KNJIGU Jovana D. Marjanovića

  • Knjiga koja će promeniti dosadašnje poglede na istoriju!
  • Vodič za tumačenje istorijskih migracija naroda pomoću populacione genetike
  • Kapitalno delo u kom je sklopljen mozaik porekla svih naroda na Balkanu
  • Knjiga o kojoj se govori u medijima: Večernje Novosti, Alo, Srbija Danas...
  • Knjiga koja je uzburkala region!
  • Slobodan Jarčević: „...celokupna stara istorija – moraće da se piše iznova”
  • dr Dragan Petrović: „...pogled u prošlost kroz oči genetike”

example

kliknite na sliku za uvećanje

 

Genetika Stare i Nove Evrope

Poreklo naroda jugoistočne Evrope        [2. štampano izdanje]

[multidisciplinarno istraživanje]

autor: Jovan D. Marjanović, dipl. inž.

(8 komentara)


Cena: 730 din. (€12,50) bez poštarine   [ćirilica, crno-bela štampa]

Dostupno.

Knjigu možete poručiti pouzećem (plaćanje se vrši kada poštar donese knjigu na kućnu adresu - važi samo za isporuke na teritoriji Srbije) ili uplatom na račun pre slanja - da izvršite porudžbinu molimo Vas ispunite Narudžbenicu

Porudžbine iz inostranstva možete izvršiti plaćanjem putem kreditnih kartica ili PayPal-om nakon čega će Vam knjiga biti dostavljena registrovanom avionskom pošiljkom - da izvršite porudžbinu molimo Vas kliknite na dugme levo Buy Now.
 

U ovoj knjizi saznaćete

  • Šta je haplotip, a šta je haplogrupa?
  • Da li su genetski Adam i genetska Eva živeli zajedno?
  • Koji su najstariji narodi u Evropi?
  • Da li svi beli ljudi potiču od jednog praoca starog 10.000 godina?
  • Kada je na Balkanu bilo zlatno doba bez ratova?
  • Šta je uzrok ledenih doba?
  • Otkud kokain i nikotin u egipatskim mumijama?
  • Otkud kukuruz u Indiji pre Kolumba?
  • Ko su bili Arijevci?
  • Čiji je bio jezik Indoevropljana?
  • Šta Latini imaju zajedničko sa Grcima i Letoncima?
  • Zašto Šlimanova Troja ne može biti Homerova Troja?
  • Da li su Etrurci bili Sloveni?
  • Da li su Iliri izumrli?
  • Gde su nestali Dačani?
  • Zašto je Rumunija puna slovenskih toponima?
  • Ko ima više slovenskih gena: Srbi ili Mađari?
  • Imaju li Albanci ilirskih gena?
  • Zašto Bugari ne govore ruski jezik doseljenih Slovena?


Opis knjige

ISBN: 978-86-88883-09-2 | Godina izdanja: septembar 2018. | Izdanje: 2. izdanje na srpskom jeziku

Razvoj genetike je u poslednjoj deceniji sasvim promenio gledište na istoriju naroda Evrope, pri čemu su mnogi bili veoma iznenađeni sa njenim nalazima. Ta iznenađenja su toliko velika da više ne mogu da se ignorišu, pa je došlo vreme da se pišu novi udžbenici, ne samo istorije već i praistorije Evrope.

Autor je uspeo da sklopi mozaik o poreklu svih naroda jugoistočne Evrope i reši sukob autohtone i doseljeničke škole o pitanju porekla srpskog naroda. Pokazalo se da istina nije crno-bela već šarena, ali ipak bliža autohtonoj školi o poreklu naroda jugoistočne Evrope. Genetika je dokazala genetsku sličnost svih naroda na Balkanu. Da je na tom prostoru bilo masovnog doseljavanja Slovena, Bugara i Mađara tada genetska sličnost naroda jugoistočne Evrope ne bi bila moguća.

Autor je posebno obradio problem sa indoevropskim narodima i njihovim poreklom. Genetika je otkrila da severni narodi u Indiji imaju istu glavnu haplogrupu kao Sloveni i Persijanci. Time su Sloveni postali veza između Evrope i Indije, a ne Germani, kako se ranije mislilo.

Dat je pregled popularnih teorija kao i genetski nalazi Anatolija Kljosova, njegova viđenja o poreklu tih naroda i njegove kritike postojećih teorija. Iako se autor slaže sa većim delom njegovih otkrića, dao je i kritiku pojedinih mišljenja Kljosova. Autor, naime, ne podržava Kljosovljevo viđenje o poreklu indoevropskog jezika kao ni njegovu kritiku Teorije paleolitskog kontinuiteta Maria Alineia.

Dat je i pregled više teorija o prapostojbini Slovena kao i kritička analiza teorije o močvari Polesju kao mogućoj prapostojbini. Kako je moguće da bilo koji narod može da živi u močvari, a naročito onaj koji se bavio poljoprivredom?! Kako je moguće da nakon što su Evropom prohujali Huni, Goti i Avari odjednom su Sloveni izašli iz močvare i zaposeli pola evropskog kontinenta?!

Ova knjiga obrađuje mnoge teme, počev od genetike i genealogije pa do porekla rasa i hronologije praistorijskih doba. Knjiga takođe obrađuje mitsko doba stare Grčke, Makedonije i Rima i pruža dokaz o genetskom poreklu tih naroda. Analizirane su i popularne teme, kao kontakti Minojske civilizacije sa Severnom Amerikom i problem sa lokacijom Homerove Troje, jer pozicija Šlimanove Troje ni malo ne odgovara Homerovom opisu okoline tog grada. Takođe je dat i kratak pregled istorije antičkih naroda na Balkanu, kao i Kelta i Germana i Slovena koji su svojim seobama uticali na genetiku jugoistočne Evrope.

prikaži više

Ova knjiga se sastoji od devet poglavlja sa različitim temama. U prvom poglavlju je objašnjena genetika kako bi čitalac shvatio šta su haplogrupe, a šta su haplotipovi i kako se oni tehnički očitavaju. Tu je objašnjena i uloga genetike u identifikaciji ljudi. U drugom poglavlju su obrađene Y hromozomske haplogrupe u Evropi. Treće poglavlje objašnjava teoriju o afričkom poreklu čoveka kao i teorije o ledenom dobu i daje pregled kultura paleolita i mezolita. Četvrto poglavlje obrađuje neolit na teritoriji Stare Evrope koju je odredila Marija Gimbutas (1921–1994), litvansko-američki arheolog. U petom poglavlju su date glavne kulture bronzanog doba u Evropi kao i teorija o plovidbi Minojaca do Severne Amerike u potrazi za čistim bakrom. Šesto poglavlje obrađuje teorije porekla Indoevropljana. Što se genetike tiče, autor je obradio teoriju koju je dao rusko-američki geneaolog i biohemičar dr Anatolij Kljosov pri čemu je izvršio i kritiku nekih njegovih zaključaka. Sedmo poglavlje obrađuje Herojsko doba stare Grčke i Italije. Autor je odredio haplogrupe pojedinih plemena od kojih su nastali antički Grci. Takođe je dat pregled teorija o poreklu antičkih Makedonaca, Rimljana i Etruraca. Autor se posebno osvrnuo na problem Trojanskog rata i lokacije Homerove Troje. Osmo poglavlje daje pregled antičkih naroda: Ilira, Tračana, Dačana, Kelta, Germana i Slovena. Deveto poglavlje detaljno obrađuje poreklo naroda jugoistočne Evrope: Srba, Hrvata, Rumuna, Vlaha, Albanaca, Bugara i Mađara. Pored pregleda poznate istorije autor je izvršio detaljnu analizu haplogrupa koliko je to bilo moguće za pojedine narode. Autor je uspeo da odredi maksimalne procente gena koje su mogli doneti došljaci na Balkan kao i procente antičkih starosedelaca.

  • Gen i genetski kod, vrste genetskih profila
  • Y haplogrupe Evrope
  • Teorija o afričkom poreklu čoveka
  • Paleolitska revolucija
  • Genetika i nasleđivanje
  • Neolit u Staroj Evropi
  • Bronzano doba Evrope
  • Hipoteze o poreklu Indoevropljana i genetska istraživanja porekla Indoevropljana
  • Poreklo Ilira
  • Stvaranje grčke nacije
  • Plemena antičkog doba (Iliri, Tračani, Dačani, Kelti, Germani, Sloveni)
  • Poreklo srpskih haplogrupa

smanji sadržaj












Recenzije

dr Dragan Petrović, istoričar, naučni savetnik

Knjiga Jovana D. Marjanovića, Genetika Stare i Nove Evrope (poreklo naroda jugoistočne Evrope), je značajan doprinos izučavanju perioda Starog veka, zapravo porekla naroda pre svega Balkana.

Izučavanje Jovana D. Marjanovića, inače diplomiranog elektrotehničkog inženjera po institucionalnom obrazovanju i multidisciplinarnog stvaraoca, porekla naroda Jugoistoka Evrope, bazirano je pre svega na genetici, a u manjoj meri i na etnologiji i istoriji Starog veka. U knjizi se unoseći podatke iz genetike o haplogrupama, ukrštaju sa poznatim istorijskim i arheološkim podacima, sklapa mozaik porekla naroda Balkana i Jugoistoka Evrope. Autor je prethodno imao četvorogodišnje proučavanje genetike i istorije. Po zaključcima do kojih je došao, unoseći pre svega podatke genetike u istoriju ovog perioda, on je nešto bliži autohtonističkoj nego doseljeničkoj koncepciji. Glavni adut u tom pravcu je bila genetika koja pokazuje preko hromozomskih haplogrupa, sličnost naroda na Balkanu, a da je obrnuto bilo masovnog doseljavanja Slovena, Bugara i Mađara, tada ta genetska sličnost ne bi bila moguća ili u toj meri. prikaži više

Poseban kvalitet rada je da je nakon prezentacije teorije o hromozomskim haplogrupama, da bi to mogao razumeti i čitalac koji u to nije upućen, autor dao ukratko pregled njihovog rasporeda na čitavom prostoru Evrope, i objašnjenja posmatranih fenomena. Potom je sledila analiza grupa i podgrupa haplogrupa (odlike, poreklo, rasprostranjenost kako po regijama Evrope, tako i u glavnim crtama kod naroda). Zatim slede poglavlja gde se prati etimologija teorija od nastanka prvih ljudi, kroz arheološke i potom istorijske celine sve do kraja Starog veka. Posebna pažnja je posvećena važnim drevnim narodima, kao i Jugoistoku Evrope.

Struktura knjige upravo omogućava kvalitetnu prezentaciju navedenih podataka čitaocu, jer je podeljena u devet poglavlja, sa ukupno oko 350 stranica, obogaćena i pojedinim ilustracijama, mapama, tabelama i grafikonima. Ovakvim pristupom, vidi se preciznost i egzaktnost jednog eletroinženjera i multidisciplinarnog stvaraoca, koji je istorijske i arheološke podatke prezentirao i kroz oči genetike.

U prvom poglavlju su dati osnovni elementi genetike i genetske identifikacije. U drugom poglavlju su tretirane haplogrupe i podgrupe, na prostoru Evrope u celini. Treće poglavlje se bavi pregledom epoha od nastanka čoveka do perioda neolita. Četvrto poglavlje se bavi neolitom, a peto bronzanim dobom. Šeto poglavlje je posvećeno Indoevropskom pitanju. Sedmo istorijskoj epohi Stare Grčke, Helenizma i Starog Rima, odnosno najvažnijim skupnim odlikama Starog veka. Osmo poglavlje je posvećeno ostalim drevnim narodima Starog veka, zapravo koji su u tom periodu predstavljali plemena, a to su Iliri, Tračani, Dačani, Kelti, Germani, Sloveni (poreklo, rasprostranjenost, kretanja, odlike civilizacijske, etnološke, povezanost sa drugim narodima i dr.). Najzad u poslednjem devetom poglavlju data je analiza nastanka, rasprostranjenosti, porekla i važnih procesa vezanih za narode Balkana i Jugoistoka, poput Srba i Hrvata, Bugara, Vlaha i Rumuna, Mađara, Albanaca.

Jovan D. Marjanović je deo života proveo u Kanadi, vlada svetskim jezicima i prati istoriju, genetiku, arheologiju pored svog osnovnog zanimanja kao inženjera (autor je više knjiga iz oblasti elektrotehnike). Za izradu ove studije, koristio je u svom višegodišnjem istraživanju impozantnu literaturu i različite izvore na svetskim jezicima i srpsko-hrvatskom govornom području. Otuda njegova studija o poreklu naroda Jugoistočne Evrope zasnovana i na najnovijim podacima iz genetike, ima poseban značaj, budući da je to još uvek nedovoljno istražena istorijska i arheološka oblast.

Dr Dragan Petrović
istoričar, naučni savetnik

Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd

Beograd, 13. maj 2020.

smanji sadržaj


dr Radovan Kovačević, arheolog

Odmah u prvoj rečenici moram da naglasim dve stvari: iako sam arheolog, genetika je za mene do čitanja ove knjige bila nepoznanica, jednostavno nisam verovao u svu moguću propagandu kojoj je služila u jugoistočnoj Evropi.

Druga stvar je veoma interesantna, a ovu knjigu čini izuzetno korisnom, ne samo zanimljivom, već baš korisnom, je spoj genetike, istorije, arheologije, lingvistike i još nekoliko nauka.
Velika retkost je spojiti sve navedene nauke u jednu knjigu i uz to je još razraditi do nabitnijih detalja i predstaviti publici.

Ova knjiga je neverovatan izuzetak. prikaži više

Ona je baš taj spoj svih navedenih nauka uz veoma veliku pristupačnost široj publici i uz genetička istraživanja pruža nam i uvid u istoriju svakog, ama baš svakog, naroda u jugoistočnoj Evropi.
Retkost.

Autor je uspeo da uspostavi paralelu između genetičkih istraživanja i istorijskih događaja, da današnji arheolozi vrednije rade i autor ove knjige bi imao da mnogo više pokaže i prikaže.

Ali uz sve prepreke, koje je nesumnjivo imao, uspeo je da napiše knjigu koju bez i malo laskanja mogu da nazovem savršenim spojem svih nauka koje je koristio.

Autor je postupio, u pisanju ove knjige, bez kompromisa, jasno kritikujući i neke stavove Anatolija Kljosova, koji je kod nas veoma poznat zbog svog istraživanja, ali u svetskoj nauci je samo „jedan od mnogih”.
Autor je to u svom istraživanju za ovo delo i sam primetio i beskompromisno se držao svog stava koji je deo naučne epistimologije da sve treba dobro i bez emocija proučiti, pa tek onda pretočiti u delo.

Osim toga, knjiga je mene lično naučila mnogo stvari o shvatanju genetike i genetičkih potencijala nego bilo koja druga, bukvalno sam uz ovo delo postao informisaniji za još jednu nauku – genetiku.

Istorijski deo knjige je odličan i to tvrdim kao arheolog koji je stručnjak za kasnu antiku i rani srednji vek, ne mogu reći savršeno jer bi bilo pretenciozno, ali odlično je reč koja izuzetno odgovara ovom delu.

Spoj istorije, genetike, arheologije, toponomastike, lingvistike i drugih nauka, autor je doveo do granice osnove, a preko granice osnove ovo delo može samo da se dopunjava i razrađuje jer kritike na sam stil pisanja, predstavljanja i proučavanja ne mogu da opstanu.

Izuzetno mi je drago što se autor ozbiljno osvrnuo na kulturu spaljenih polja koja po svemu predstavlja slovensku kulturu iako je zvanično još uvek nepoznanica, učinio je i korak više, upoređujući grčke mitove sa istorijskim događajima, a to je izuzetna stvar, jer malo ko zna da je istraživač Vinče profesor Vasić zbog sličnih stavova završio na klinici potpuno zdrav.
O tome nam mnogo govori jedini izlazak vinčanske civilizacije na more severno od Halkidikija, kao i nalazi vinčanskog cinabarita na Kritu koji je bio deo minojske civilizacije.

A autor je dao povoda i za dalja istraživanja, na primer, potpuno zapostavljenog lokaliteta Feudvar kod današnjeg Mošorina koje je potpuno planski izgrađeno identično kao grčka Mikena, sa sve identično mikenskim ukrasima i predmetima, ali od cigle jer je ona jedina bila i dostupna. Grcima ja cigla nedostajala pa su gradili od kamena.

Treba dodati da su i sami Grci govorili da su kult Apolona preuzeli iz „Skitske zemlje”, a na samom nalazištu Feudvar je pronađena najstarija skulptura Apolona na svetu.

Mit o Argonautima je detaljno obrađen i samo bih dodao da sam na svom fakultetu u okviru Edinbourgh University vec znao za mikenski i minojski uticaj uz Dunav i čak uz Tisu.

Ovo delo mogu da pohvalim kao poveznicu između takozvanih autohtonista bez i jedne fusnote uz samo navođenje izvora do zaista udžbenika za mnoge generacije.

Svaka čast!

dr Radovan Kovačević, arheolog

EXARC UNESCO SOCIETY
society of open museums

Novi Sad, 11.05.2020. godine

smanji sadržaj


mr Dragoljub P. Antić, istraživač, publicista, autor knjige Vinčanska Stara Evropa i Srbi

Knjiga Jovana D. Marjanovića Genetika Stare i Nove Evrope – poreklo naroda jugoistočne Evrope, predstavlja ozbiljan pokušaj da se drevna istorija Evrope i naročito Helmskog (Balkanskog) poluostrva sagleda i uz pomoć novijih analiza genetičara. Krajem prethodnog veka su genetičari otkrili da se u genima, u Y-hromozomu i mitohondrijama nalaze markeri, čijom analizom se mogu pratiti mutacije predaka. Naravno, polazna ideja nije bila utvrđivanje istine o poreku naroda, ali je ubrzo nastao pokušaj kod najmoćnijih evropskih nacija da u tim markerima potraže neku svoju izuzetnost i da na osnovu toga potvrde i čak pojačaju sliku o svojoj istorijskoj ulozi u evropskoj civilizaciji, uobličenu pre dva veka i potom nametnutu ostatku Evrope. Rezultati su vrlo brzo pokazali da je genetska struktura današnjeg stanovništva Evrope mnogo homogenija nego što to objašnjava ovakva slika istorije, a umesto da Sloveni budu nekakva nehomogena genetska mešavina, pokazalo se da u genetskom smislu nema bitne razlike između npr. Nemaca i Rusa. Tada je nastalo testiranje više miliona uzoraka današnjih ljudi svuda u svetu, a više laboratorija je uočavalo specifične genetske markere i na osnovu njih konstruisali nekakve karakteristične genetske grane evropskih naroda, a onda je u seriji radova pokušavano da se tako dobijena slika uklopi u važeće teorije o drevnoj istoriji i lingvističkim vezama. prikaži više

Knjiga pred čitaocem ima izuzetnu vrednost u sistematičnom prikazu metodologije izučavanja genetskih grananja naroda i prikazu do danas dostignutih rezultata. Bez obzira na enorman porast broja naučnih radova iz ove oblasti u svetu, bez obzira na nove milione testiranja, slika ne postaje jasnija. Naprotiv, stalno uvođenje novih markera, promene oznaka za haplogrupe i njihove grane i izdvajanje delova evropske populacije u posebne grupe po ovom osnovu, dovode do sve većeg informativnog zasićenja. Situaciju otežavaju i proizvoljna tumačenja nekih postojećih teorija o nastanku i širenju evropske civilizacije i jezika, kod kojih se veštački grupišu današnje grane haplogrupa u nekakve drevne „genetske mešavine“ i veštački se pravi privid ispravnosti tih teorija, iako su ih arheološki nalazi i lingvističke studije poslednjih decenija doveli u pitanje, pa čak i definitivno poništili. Autor ove knjige je uspeo da brojne nejasno povezane činjenice iz ovih radova spoji u logičku i razumljivu celinu i time definitivno omogući zainteresovanom čitaocu da bolje shvati karte genetske strukture Evrope, koje se nalaze na brojnim sajtovima i prikazane u brojnim radovima.

Veoma je važna činjenica, kako to autor jasno ističe, da ovakve analize definišu „genetske karte“ današnje Evrope. Analize većeg broja uzoraka pojedinih grana haplogrupa na pojedinim prostorima mogu dati i važan rezultat o starosti te genetske grane na nekom prostoru. Sve te činjenice su statističke prirode i rezultati daju okvirne rezultate. U procesima drevne istorije, pa i novije, učestvovali su preci današnjih Evropljana i današnja slika je rezultat brojnih migracija pojedinaca, porodica, rodova, pa čak i delova naroda, redukovanja stanovništva u nekim oblastima usled zaraza, ratova ili gladi. Autor u svojim analizama dolazi do veoma važnog zaključka da su evropski narodi mnogo više genetski slični, nego što se to obično misli, kao i da su mnogo zasnovanije teorije o širenju evropske civilizacije sa Helma (Balkana) i o autohtonosti današnjih naroda Jugoistočne Evrope, nego što su zasnovane teorije o mnogo kasnijim doseljavanjima i genetskoj nehomogenosti. Treba istaći i izuzetno važnu konstataciju autora ove knjige, da drevna istorija mora da se proučava sprezanjem rezultata više nauka sa genetskim analizama, pre svega arheologije i lingvistike.

Važan faktor za sva ta zbivanja su klimatske oscilacije. Ovo pitanje je minimalno uključeno u tumačenje drevnih migracija, ali postoje analize klimatologa, geologa, hidrologa, biologa i istraživača iz drugih prirodnih nauka, koje jasno definišu cikluse klimatskih promena, a malobrojne analize jasno pokazuju da one koincidiraju sa migracijama utvrđenih analizama arheologa i sa lingvističkim vezama. Moćnu metodologiju za ovakve analize čini klimatska teorija Milutina Milankovića (1879–1958), koja uživa veliki ugled u naučnom svetu (detaljnije obrađeno pitanje nastanka evropske civilizacije sa gledišta ove teorije i pitanje drevnih migracija obrađeno je u studiji autora ove recenzija: Dragoljub P. Antić (2019), Gnezdo civilizacije i drevne migracije, Beograd: Ganeša klub).

Knjiga pred čitaocem predstavlja pokušaj homogenog predstavljanja rezultata brojnih nauka i brojnih teorija arheologa i lingvista. S obzirom na to da izučavanje drevne istorije mora da obuhvati ogromne prostore i vremenski period od najmanje 10-12 milenijuma, jasno je da je veoma teško napraviti izbor činjenica za jednu razumljivo napisanu knjigu, a naročito da tako nastala knjiga ne može detaljno da razjasni sva neophodna pitanja i da zato predstavlja skicu daljih mogućih pravaca istraživanja. Bez ulaženja u detalje, knjiga deluje jako homogeno i pruža čitaocu lep osnov za proširivanje znanja i sopstveno istraživanje u ovoj oblasti. Ona ocrtava uvod u izuzetno obimno preispitivanje mnogih teorija iz istorije i lingvistike evropskih naroda.

Knjiga Jovana D. Marjanovića Genetika Stare i Nove Evrope – poreklo naroda jugoistočne Evrope vrlo jasno ukazuje čitaocu na ogroman potencijal genetskih analiza (knjiga opisuje postojeću genetsku strukturu današnje Evrope, ali je jasno istaknuta potreba za pažljivim tumačenjima drevnih migracija i širenja kultura, naroda i jezika, gde su ovi rezultati samo delimično primenljivi), kao i na potrebu kombinovanja ovakvih analiza sa analizama drugih nauka, pre svega arheologijom i lingvistikom. Mnoge od takvih analiza su već izvedene u seriji višegodišnjih studija autora ove recenzije i Jovana I. Deretića (Izmišljeno doseljavanje Srba (2008), Srbica (2009), Srbica – Istorija pismenosti (2013), Srpsko pismo – dar čovečanstvu (2014), Srbica – pismenost darovana čovečanstvu, Istorija Srba i Rusa (2010), Istorija Srba i Rusa – pranaroda Evrope (2013), Ilirska Srbija (2014), Drevna istorija Srba i Rusa (2017), Ilirska Srbija – pravni naslednik Zapadnog Rimskog carstva (2017) i Srbija u srednjem veku (2019) – sve ove višeetapno objavljivane studije tokom trinaest pret¬hodnih godina su u završnoj formi dostupne u desetak knjiga izdanja „Ganeša kluba“ iz Beograda). Ove studije istražuju drevnu istoriju multidisciplinarnim povezivanjima rezultata velikog broja različitih nauka (među njima i egzaktnih i prirodnih nauka) i razmatranja istorijskih procesa sa gledišta „fizike istorijskih procesa“, uz više hiljada razjašnjenih činjenica na osnovu više od hiljadu istorijskih izvora, studija i naučnih radova. Analize dokazuju da je evropska civilizacija uobličena u neolitu na Helmu (Balkanu), da su Srbi direktni potomci evropskog pranaroda i da je ova civilizacija proširena u predantičko i antičko vreme na široke prostore Evroazije i Mediterana. Ove studije dokazuju fizičku nemogućnost navodnog doseljavanja po scenariju koje se kod današnjih istoričara smatra „istorijskom istinom“, obuhvataju analize istorije pismenosti sa gledišta matematičke učestanosti znakova iz vinčanskog neolita u drevnim pismima, kao i analize prirodno-fizičkih okvira za nastanak evropske civilizacije (uz razmatranje klimatskih promena, geologije i drugih prirodnih nauka, genetskih analiza i lingvistike, sa ciljem utvrđivanja prirodnih okvira za nastanak i razvoj civilizacije).

Kako to autor knjige ističe, drevna genetska struktura stanovništva Evrope i njenih delova može se samo nazreti iz genetskih analiza i mapa haplogrupa, grana i markera današnjih stanovnika Evrope. Za detaljnije zaključivanje neophodno je znati genetiku drevnog stanovništva. Srećom, genetske analize pružaju i tu mogućnost i već postoje datoteke sa analiziranim uzorcima drevnog stanovništva uzetim iz grobova, ali broj takvih uzoraka nije dovoljan za statističke analize, već samo daje smernice za istraživanje. Analizirani podaci iz arheoloških nalazišta sistematizovani su u više datoteka. Najobimniju od njih čini datoteka istoričarke sa Univerziteta u Plimutu (Engleska) Džin Manko (Jean Manco, 1946–2018), koja je do svoje smrti 2018. godine uobličavala i održavala datoteku Ancestral Journeys – The Peopling of Europe, u koju je svrstala sve publikovane nalaze DNK-analiza posmrtnih ostataka ljudi iz vremena paleolita, neolita, bronzanog i gvozdenog doba do antike. Na osnovu ovih sistematizovanih podataka, načinjeno je više pokušaja utvrđivanja puteva migracije drevnog stanovništva, uz grafičko prikazivanje na kartama. Čak i bez ikakvog pokušaja obrade ovih podataka uočava se potreba da se osetno koriguju uvreženi stavovi o drevnim migracijama i poreklu drevnih naroda.

Obimnu i sistematizovanu analizu priredio je španski biolog Karlos Kiles (Carlos Quiles) sa Univerziteta Ekstramadura u Badahosu (Španija). Razmotrio je poslednjih godina objavljene radove posvećene DNK-analizama drevnog stanovništva Evrope i na bazi datoteke Džin Manko sastavio seriju ilustrativnih prikaza na kartama Evrope i Evroazije. Ovi prikazi su pozvali u pomoć gotovo sve što je poslednjih godina objavljeno od genetičara, arheologa, istoričara, lingvista, biologa itd. i predstavljaju dragocenu sistematizaciju činjenica. Nažalost, pokušaji uočavanja logike drevnih migracija Evropljana i tumačenja rezultata su previše obojeni pokušajima uklapanja tih činjenica u postojeće teorije o drevnim migracijama i lingvističkim putevima nastanka indoevropskih jezika, čak i tamo gde se dobijeni rezultati nikako ne mogu uklopiti. Rus Igor Ljvovič Rožanski je podatke Džin Manko svrstao u kategorije po granama haplogrupa u kategorije: C-M130, E-M96, G2a-P15, I2a1-P37.2, I2a2-P214, I-M170 (ostali), J-M304, R1a-M420 i R1b-M343. Sve ostale haplogrupe je svrstao u kategoriju „ostali“. Tako razvrstane podatke je uneo u karte Evrope (sa Bliskim istokom) za različite periode. Putovanje kroz prostor i vreme uz ilustracije Igora Rožanskog vrlo je ubedljivo.

Uočavamo da se analizirane haplogrupe u paleolitu javljaju u malom broju arheoloških nalazišta, ali se među njima javljaju i nosioci haplogrupa I i R1. U mezolitu, u periodu 9.000 – 8.000 godina pre Hrista živeli su u Đerdapskoj klisuri nosioci evropskih haplogrupa I, I2 i R1b, a u Ukrajini nosioci I2 i R1a. Tokom narednog milenijuma, u periodu 8.000 – 7.000 godina pre Hrista živeli su nosioci haplogrupe R1b u Đerdapskoj klisuri i Ukrajini, a nosioci haplogrupe I u Đerdapskoj klisuri. Tokom naredniog milenijuma, u periodu 7.000 – 6.000 godina pre Hrista uzorci ljudi iz Đerdapske klisure (to je vreme kulture Lepenskog Vira) pripadaju haplogrupama I, I2 i R1b, a samo dva uzorka su nađena u Zapadnoj Evropi i oba pripadaju haplogrupi I. Sledeći milenijum, period 6.000 – 5.000 godina pre Hrista, predstavlja vreme stvaranja klimatskih uslova za život ljudi severno od Dunava i Karpata i vreme migracija sa Balkana na sever i istok. To se vidi jasno po velikom broju nosilaca haplogrupa I i R1b u Panoniji, Ukrajini i na Baltiku, ali i po prisustvu istočno i zapadno i po pripadnicima haplogrupe G, koji su nosioci kulture impreso keramike u zapadnom Mediteranu. Milenijum 5.000 – 4.000 godina pre Hrista, a to je vreme ekspanzije zemljoradnje, donosi zastupljenost svih haplogrupa, a to se nastavlja i tokom milenijuma 4.000 – 3.000 godine pre Hrista, kada se među analiziranim pogrebnim ostacima javljaju nosioci haplogrupe R1b u današnjoj Nemačkoj. Milenijum 3.000 – 2.000 godine pre Hrista je vreme prodora nosilaci haplogrupe R1b preko Afrike kroz Pirinejsko poluostrvo u Zapadnu Evropu. Na karti analiziranih uzoraka je značajno prisustvo ove haplogrupe na zapadu Evrope, kao i prisustvo haplogrupe R1a na istoku. Istovremeno je značajno prisustvo nosilaca haplogrupe I, I2 u čitavoj Evropi. Sličan postupak sproveo je Ijan MekDonald (Ian McDonald), sa nešto drugačijim podelama na periode. Težište njegovog prikaza dato je na ilustraciji teorije o neolitskim zemljoradnicima i njihovoj kolonizaciji Evrope, posebno Britanije, uz isticanje te hronologije.

Generalno rečeno, podaci iz datoteke Džin Manko ukazuju na prisustvo nosioci haplogrupa I i R1 na širokim prostorima Evrope još od mezolita, što se nastavlja tokom širenja zemljoradnje i kasnijih migracija po Evropi. Genetske analize iz radova Anatolija Kljosova i saradnika pokazuju neke dominantne puteve migracija nosilaca haplogrupa R1a i R1b i to se uočava i u vezi sa lingvističkim teorijama. Ipak, genetske analize do sada obrađenih pogrebnih ostataka drevnog stanovništva ukazuju na to da je difuzija drevnog stanovništva bila prisutna u svim vremenskim periodima i da se to vidi i u genetskim tragovima, koji se ne slažu sa isključivim zaključcima previše usmerenih analiza.

Poslednje godine su donele brojne studije genetike drevnih stanovnika Evrope i drugih kontinenata i one su po pravilu usmerene ka povezivanju tih novih rezultata sa ranijim teorijama o drevnim narodima, njihovim migracijama i jezicima i o razvoju civilizacijskih karakteristika. Ovde posmatrana genetska studija mezolitskih i neolitskih stanovnika Jugoistočne Evrope, gde su uključeni i uzorci drevnih stanovnika Đerdapske klisure, samo je jedna od njih. U moru novih informacija, ova grupa podataka je uglavnom promakla nezapaženo kod stranih naučnika, pre svega zato što je Helmsko (Balkansko) poluostrvo već duže vreme bela mrlja na evropskoj karti, u dobroj meri zbog vrlo slabog učešća naših genetičara, pa i arheologa u tim istraživanjima. Bolje rečeno, to su teme za izbegavanje od strane naših naučnika, pa stranci najčešće i ne znaju mnogo o postojećim činjenicama, čak i tamo gde postoje i kad su vrlo značajne.

Rezultat takvog odnosa naše nauke je očigledan – gledajući analize poslednjih godina, stiče se utisak da je Balkansko poluostrvo uvek bilo samo tranzitna zona za narode i prenosioce civilizacije. To omogućava relativno lako, uz minimalne povremene korekcije, održavanje arheoloških i lingvističkih teorija i ulaženje u detalje drevnih kultura Srednje i Zapadne Evrope, pri čemu je nezaobilazna činjenica da su se one proširile sa jugoistoka. Tako proizilazi da period evropskog refugijuma u vreme maksimuma ledenog doba i milenijumi mezolitskih i neolitskih kultura na Helmu (Balkanu) nisu proizveli civilizacijski ništa bitno. Zahvaljujući nešto većem trudu Hrvata, genetske analize uopšte uključuju ovaj prostor u razmatranje, a ti malobrojni hrvatski rezultati (a to su rezultati i za Srbe, jer je dobro poznata etnogeneza današnjih Hrvata i njihovi skori srpski koreni) jasno potvrđuju činjenice o gnezdu evropskih naroda na ovim prostorima. Čak ni ruski naučnici ne uspevaju da se otrgnu od takvog odnosa, gubeći Helmsko (Balkansko) poluostrvo i njegovu ulogu u krupnoj prostornoj i vremenskoj razmeri. Čak i Anatolij Kljosov, čije su analize najviše zasnovane na realnim činjenicama (bez imperativa uklapanja u nekakve šeme istoričara) i koji svojim analizama ubedljivo ruše teorije o navodnim doseljavanjima nekakvih tzv. Indoevropljana, unose preterano insistiranje na razlikama među delovima Evrope, iako je jasno da današnje razlike potiču od čitave serije migracija od mezolita do novijeg doba.

Nosioci haplogrupa R1a i R1b nesporno su se razdvojili genetski još veoma davno u paleolitu i nesporno je da lingvističke veze među njima treba tražiti kroz jake očuvane komponente nostratičkih jezika. U tom smislu su ove dve komponente u značajnoj meri morale uticati na razdvajanje indoevropskih jezika na grane. Nosioci haplogrupe R1b su tokom više milenijuma bile u bliskijem kontaktu sa stanovništvom azijskih i ugrofinskih haplogrupa, sve do kasnijeg porasta uticaja mongolske komponente. U tom smislu je opravdan naziv „turkijskojezički“ od strane Kljosova, jer se radi o jezičkoj hibridizaciji iz vrlo drevnog vremena. Ipak, mora da se uzme u obzir činjenica da su migracije nosilaca haplogrupe R1b još pre više od 4.000 godina dovele do mešanja stanovništva haplogrupa R1a i R1b u Evropi i da nadalje imamo zajednički razvoj jezika. Lingvisti jasno pišu, iako to istoričari nedovoljno uzimaju u obzir, da su današnji moderni zapadnoevropski jezici razvijeni tek u neposrednoj prošlosti – tek posle pada Zapadnog Rimskog carstva, nastanka novih država i etnogeneze novonastalih naroda. Tek tada se, uz pomoć latinskog jezika stvaraju novi jezici.

Kelti, Goti i druga nomadska ratnička plemena su zapravo Geti ili Heti (Goti je kasniji naziv za Gete sa Crnog Mora), ratnički organizovan narod praevropskih korena, uobličen u predantičko doba na Srednjem istoku, posle spajanja kulture izvornog evropskog pranaroda sa Balkana za stepskim nomadskim kulturama. Oni su nosioci haplogrupe R1b, jer su u velikoj meri nastala u zonama sa nomadskom i ratničkom organizacijom, što znači da su uglavnom nastala od istočne grane haplogrupe R1, ali oni nisu bili genetski udaljeni od nosilaca haplogrupe R1a, tako da su vremenom u mnogim oblastima stvoreni uslovi za suživot, tako da su i oni učestvovali o formiranju jezika, kao što se desilo i sa većim delom nosilaca evropeidne kavkaske haplogrupe G. Naravno, neka od takvih plemena su ostala u većoj meri u kontaktu sa turkijskim narodima i to se odrazilo na njihov jezik, pa čak i na mešanje i dobijanje mongolskih karakteristika, tako da se danas antropološki i lingvistički znatno razlikuju od zapadnoevropskih naroda. To je važna činjenica, koju treba imati u vidu, kako se ne bi došlo do preuveličavanja genetske razlike, kako to obično rade autori genetskih karata Evrope, gde se pogodnim podelama grana haplogrupa dolazi do podele Evrope na četiri zone u kojima dominiraju haplogrupe R1a i R1b, odnsno I1 i I2. Naravno, kulturološke i jezičke razlike realno postoje, ali genetske razlike su neuporedivo manje. Realno gledano, Evropa je genetski mnogo jedinstvenija gledano prema Y-haplogrupama (tj. prema nasleđivanju po muškoj liniji), a još mnogo jedinstvenija gledano prema mitohondrijskim haplogrupama (tj. prema nasleđivanju od majki). Od velikog značaja je što autor ove knjige pred čitaocem jasno to uočava i ukazuje na složenost pristupa ovakvim analizama.

Mnoge od politički uslovljenih teorija istoričara su odavno pale u vodu po osnovu novijih rezultata klimatologa, geologa i arheoloških i lingvističkih istraživanja, a genetske analize drevnih stanovnika Evrope to sada pojačavaju. Realno sagledavanje uticaja klimatskih uslova na nastanak civilizacije i naroda i klimatskih oscilacija na drevne migracije i povezivanje sa mnogim novim rezultatima prirodnih nauka otvaraju put za definitivno pravilnije sagledavanje nastanka i kontinuiteta evropske civilizacije nastale na Helmu (Balkanu) u neolitu, gde se uočava jasan kontinuitet pranaroda do današnjih Srba i ostalih Slovena. Knjiga Jovana D. Marjanovića Genetika Stare i Nove Evrope – poreklo naroda jugoistočne Evrope može poslužiti kao vrlo korisno usmeravanje u istraživanje pojedinih od brojnih mogućih pravaca izučavanja drevne istorije, uz potrebu da se neke od teorija istoričara definitivno potisnu iz opticaja, a da njihovo mesto preuzmu kompleksnije teorije, zasnovane na multidisciplinarnim povezivanjima.

mr Dragoljub P. Antić

redovni član Petrovske akademije nauka i umetnosti (PANI) iz Sankt Peterburga, PANI-Srbija Beograd

Beograd, 14. jun 2020.

smanji sadržaj


Preporuke i mišljenja

dr Dragan Petrović, istoričar, naučni savetnik

iz emisije „Gost nedelje” TV produkcije „Teslavizija” (YouTube, 27.02.2020)

Knjiga Jovana D. Marjanovića predstavlja pogled u prošlost kroz oči genetike. On je jedan od retkih srpskih autora koji je izučio istraživanja u svetskim tokovima vezano za genetiku i haplogrupe i uz potpuno logična zapažanja predstavio svoje poglede na tumačenje porekla naroda na Balkanu.

Ovo je jedna zaista izuzetno stručna knjiga i interesantna multidisciplinarna studija na temu genetike, istorije, arheologije i etnologije koja obiluje zanimljivim stvarima koje je g-din Marjanović fantastično obradio koristeći neke svoje logičke zaključke, ali koristeći i obimnu literaturu. On je na jedan studiozan način ušao u ovu multidisciplinarno područje gde je preko genetike zakoračio u tumačenje porekla evropskih naroda. Autor se u radu ograničio na rezultate genetskih istraživanja koje je preuzeo iz dominantne literature pa je time njegova uloga još veća i manje upitna.

Preporučio bih ovu knjigu čitaocima jer u njoj možete pronaći i tumačenja kako po pitanju teorije Troje i kuda je Odisej zaista išao tako i u vezi porekla Germana, Kelta, Vlaha, Rumuna i drugih naroda Evrope.


Slobodan Jarčević (1942-2020), istraživač, publicista, koautor knjige Izmišljeno doseljavanje Srba

Prirodnim naukama do istine u društvenim naukama

U posveti ovoj svojoj knjizi, Jovan D. Marjanović je preporučio otpor krivotvorenoj savremenoj istoriji evropskih naroda, čime su preci Srba i ostalih Slovena predstavljeni kao divlji narod i neobrazovan, te je opismenjen, od strane Germana i Romana tek u devetom stoleću Nove ere. Osvrćući se na ovu podmuklu izmišljotinu o slovenskim precima, Jovan D. Marjanović je uputio čitaocu kratku posvetu, na osnovu koje se lako zaključuje – da su falsifikate o slovenskim drevnim, antičkim i ranosrednjevekovnim precima prihvatile sve državne i naučne ustanove u slovenskim zemljama. Evo te posvete: prikaži više

„Ovaj rad posvećujem svim ljubiteljima istorije koji misle svojom glavom i čija je religija – Istina.”

Istovetnu poruku je uputio i nemački istoričar u devetnaestom stoleću, Edvard Majer. Bio je zaprepašćen činjenicom da izmišljotine o slovenskim narodima prihvataju sve državne i naučne ustanove Evrope, pa je o tom čudu nad čudima napisao:

Ako jednog dana neka od slovenskih zemalja bude postigla politički ili kulturni uticaj u Evropi, celokupna stara istorija – moraće da se piše iznova.

Kad se shvati ova poruka čestitog nemačkog istoričara i pogleda sadržaj knjige Jovana D. Marjanovića, biće jasno da je njegova (ovovremena) knjiga jedan od najvažnijih današnjih razbijača lažne istorijske tvrđave o Slovenima, kako su to najavili i u svojim delima: Miloš Milojević, Simo Lukin Lazić, Pavle Solarić, Jovan Deretić, Dragoljub Antić, Milutin Jaćimović i mnogi drugi savremeni istraživači u Srbiji, Rusiji i u mnogim drugim evropskim zemljama – poput akademika Antolija Kljosova iz SAD i Đankarla Tomecoli Ticijana iz Italije.

Zvanični istoričari u SANU i na Beogradskom univerzitetu, koji su pisali protiv dela samostalnih istraživača iz dvadesetog i dvadesetprvog stoleća, biće nemoćni da ičim ospore sadržaj i odlike knjige Jovana D. Marjanovića.

Njihovom nemoći će iskrsnuti ono što je najavio nemački istoričar „...celokupna stara istorija – moraće da se piše iznova”.

Beograd, 25. aprila 7527 (2019)

smanji sadržaj


prof. dr Velimir Abramović, naučni filozof, mislilac i popularizator Tesline nauke 20. veka

iz emisije „Autoritet” TV produkcije „Srpski Kolektiv” (YouTube, 01.01.2019)

Gospodin Jovan Marjanović je prvi član i predstavnik jednog novog intelektualnog pokreta koji spaja ono što zovemo arhiistorija, dakle početni identitet nas Srba u duhovnom smislu, i Teslijanskog novog doba. Jovan Marjanović je prvi predstavnik koji je pismeno ušao u muzej osnivača Teslijanske civilizacije kao prvi čovek koji spaja slobodnu energiju i Vinčansku prirodnu kulturu.


Vanja Vučenović, urednik internet portala za strateška istraživanja i analize Srpska Analitika

Najtoplija preporuka odlične studije na kojoj je godinama, vrlo predano, sistematično i savesno rađeno. Ova značajna studija, pored svega ostalog, oslanja se prevashodno na genetiku, nauku koja je sve pozvanija da odgovori na sva ona škakljiva pitanja na koja savremena istorijska nauka nije ili se, pak - zbog političke i kvazinaučne korektnosti - ne usuđuje.
Da li smo mi Srbi i u kojoj meri slovenskog porekla, da li smo se uopšte doseljavali ili smo oduvek živeli na ovim prostorima, da li se, istorijski posmatrano, središte najznačajnijih svetskih tokova nalazi upravo na prostoru na kome mi danas živimo. Na sva ova pitanja, ali i mnoga druga, dobar deo odgovora ponudiće Vam ova vredna studija.


Mediji o knjizi

[INTERVJU]  Novosti - NAJSRODNIJI SU NAM HRVATI: Srbi su potomci Dačana

Publicista Jovan D. Marjanović nedavno objavio knjigu sa novom teorijom o poreklu našeg naroda. Srbima su najsrodniji Hrvati i Rumuni, kažu rezultati genetičkih analiza. povezane vesti
Alo - OTKRIVENO PRAVO POREKLO SRBA? Zaprepastićete se kad pročitate KOJI NAROD NAM JE GENETSKI SLIČAN!

Pokazalo se da istina nije crno-bela već šarena, ali ipak bliža autohtonoj školi o poreklu naroda jugoistočne Evrope. povezane vesti
 
Objavljivanjem knjige „Genetika stare i nove Europe – porijeklo naroda jugoistočne Europe”, u kojoj je iznio tvrdnju da su genetičke analize pokazale da su Srbima najsrodniji Hrvati i Rumunji, srpski publicist Jovan D. Marjanović u Hrvatskoj je podigao velik interes. povezane vesti
 
Činjenica da u Srbiji postoje tri velike haplogrupe: I2, E1b i R1a govori da mi nismo čista nacija, već mešavina tri različita plemena i mnoštva manjih pridošlica. Postavlja se pitanje otkud toliki slovenski toponimi u Rumuniji, kao npr. planina Semenik, grad Trgovište i Njamc (Nemac), reka Bistrica i Prut - objašnjava Jovan D. Marjanović, autor knjige „Genetika Stare i Nove Evrope - poreklo naroda jugoistočne Evrope”.
[INTERVJU]  Novosti - SRBI SU STAROSEDEOCI NA BALKANU: Dokazi novih genetičkih istraživanja o našem poreklu

Preliminarni rezultati srpskih genetičara govore da je u vreme bronzanog doba, dakle 2.000 godina p.n.e., naš narod postojao na ovom prostoru...



Čitaoci koji su kupili ovu knjigu takođe su kupili

Osnovni principi over juniti elektromagnetnih mašina
Jovan Marjanović, dipl. inž.
(9)
elektronsko izdanje
490 din. (EUR 5,00)
Gravitacione mašine
akademik Veljko Milković
štampano izdanje
990 din.
(EUR 19,80; US$ 23,20)


O autoru

JOVAN D. MARJANOVIĆ je istaknuti srpski publicista i istraživač sa interesovanjima za prošlost, filozofiju prirode, čiste energetske tehnologije i granična područja nauke. Međunarodno je poznat po svojim tekstovima i analizama o novim energetskim tehnologijama o čemu je do sada napisao desetak popularnih naučnih radova i objavio dve najznačajnije naučne knjige na polju slobodne energije, Osnovni principi over juniti elektromagnetnih mašina (2011) i Nauka o slobodnoj energiji (2018), koje su postale nezaobilazna literatura i udžbenici za razumevanje free energy magnetnih mašina. Svoj doprinos istorijskoj nauci dao je istraživanjem prošlosti Balkana i istorije evropskih naroda kroz analize i tumačenja dostignuća genetike na polju proučavanja migracija naroda, što je na kraju rezultiralo njegovom kapitalnom knjigom Genetika Stare i Nove Evrope (2018). više


Pregled knjige
 


Prva rečenica:
Genetika se može podeliti na klasičnu genetiku i molekularnu genetiku.
Kategorija:
Istorija -- genetika, haplogrupe, praistorija, poreklo naroda Evrope
Ključne reči:
DNK, haplotipovi, Y hromozomske haplogrupe, Stara Evropa, Indoevropljani, antički narodi, migracije naroda, formiranje naroda, jugoistočna Evropa, Balkan

Pročitajte odlomke iz knjige:


Prednja korica | Predgovor | Sadržaj | Uvod | Zadnja korica


Knjigu možete poručiti pouzećem (plaćanje se vrši kada poštar donese knjigu na kućnu adresu - važi samo za isporuke na teritoriji Srbije) ili uplatom na račun pre slanja - da izvršite porudžbinu molimo Vas ispunite Narudžbenicu

Porudžbine iz inostranstva možete izvršiti plaćanjem putem kreditnih kartica ili PayPal-om nakon čega će Vam knjiga biti dostavljena registrovanom avionskom pošiljkom - da izvršite porudžbinu molimo Vas kliknite na dugme levo Buy Now.

U slučaju pojave problema prilikom porudžbine, molimo Vas kontaktirajte nas na e-mail


Detaljnije o knjizi

Broj strana: 364
Jezik: srpski (ćirilica)
Format: 23,5 x 17 x 2 cm
Papir: 80g (crno-bela štampa)
Povez: meki
Ilustrovano: 78 ilustracija, 72 fotografije, 8 dijagrama
Težina pošiljke: 0,620 kg
ISBN: 978-86-88883-09-2 (CIP - Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad)
Izdanje: 2. izdanje na srpskom jeziku (ćirilično pismo, crno-bela štampa) - septembar 2018.
Izdavač: Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković, Novi Sad, Srbija

Štampano u Srbiji

Fond u bibliotekama:

 

Komentari čitalaca

 Knjiga je odlična  07. decembar 2018.
autor: Slobodan M. (Srbija)

Knjiga je interesantna, zaokružila je temu koja nije nepoznata - da smo mi sa Balkana istog porekla i genetski slični, na način koji do sada niko nije odradio u jednoj knjizi, i svaka preporuka za čitanje! Pozdrav!

 Napokon!  30. januar 2019.
autor: Zoran B. Marinković (Srbija)

Hvala Vam na činjenicama koje ste multidisciplinarno obradili, složili i povezali. Hvala što ste hronološki i međusobno povezali praistoriju Evrope.

Zoran B. Marinković, prof. geografije

 Genetikom do istine i istorijske i jezičke  01. februar 2019.
autor: Nenad Stanković (Srbija)

Ja sam zaljubljenik u istoriju. Pre par godina Hrvati su prvi radili genetiku i došli do saznanja da su Srbi, ali kako oni kažu Srbi iz desetog veka, a mi današnji Srbi da smo mešavina Turaka, Cigana i sl. što je mene jako razljutilo i počeo sam da se zanimam za tu materiju.
Hvala bogu da su se mladi Srbi setili da nisu komunisti i počeli su da se bave tom materijom i došlo se do rezultata da su Srbi ipak autohtoni narod na Balkanu.
Tu tezu vrlo smelo, ali studiozno, iznosi gospodin Marjanović za razliku od plašljivih istoričara koji jadni robuju raznim teorijama, a mnoge od njih nisu ni tačne. Autor iznosi smelu tezu da su Srbi narod ponajpre, za razliku od Turaka, Grka, Albanaca i sl., i da su Srbi autohtoni na Balkanu. Naročito mi se dopada u knjizi što autor donosi zaključke za razliku od istoričara kilavih koji su u stanju satima da pričaju, a da ne donesu nikakav zaključak.

Bravo za gospodina Marjanovića!
Tek ćemo se još ćerati dok ne isteramo istinu na videlo.

slikar Nenad Stanković

 Knjiga koja menja istoriju  24. april 2019.
autor: Veljko Perović (Srbija)

Želim autoru da čestitam na sjajnom delu „Genetika Stare i Nove Evrope”. Knjiga obiluje istorijskim činjenicama i interesantnim detaljima koji su vešto utkani kroz aktuelna genetička istraživanja. Takođe, sjajnim opservacijama kojim knjiga obiluje su se definitivno promenila istorijska gledišta na narode Evrope (i šire). Za sve ljubitelje savremene istorije ovo je pravi izbor.

 Razum i Geni  15. maj 2019.
autor: dr Vladan Bajić (Srbija)

Knjiga gospodina Marjanovića je delo kome se skida kapa. Naime, iako nije genetičar po struci, gospodin Marjanović je ušao duboko u temu i razradio informacije na takav način da i čovek koji nije stručan može da razume zaključke. Sa strane stručnosti, iako se bavim neurocitogenetikom, ne mogu da govorim koliko je verno preneseno veliki broj informacija u vezi haplogrupa i kako su se one „prenosile” kroz vreme. Međutim, i ovde je gospodin Marjanović sa izuzetnom objektivnošću izneo i svoje sumnje i neke teme koje mi uzimamo zdravo za gotovo u vezi naše genetike. Stoga, ako Marjanović iznosi da je naš genotip uvezan sa genotipovima drugih Evropljana, pa i čuvenih Arijevaca onda je to TAČNO... Svaka čast još jednom...

dr Vladan Bajić, naučni savetnik u Insitutu „Vinča”

 Zadovoljstvo za čitanje!  21. jul 2019.
autor: Srbo Rašić (Australija)

Veoma dobro napisana i istraživana knjiga sa obiljem informacija koje pokrivaju složene stvari u lako čitljivom formatu. Bilo bi lepo videti da se autor više fokusira na haplotipove koji se nalaze u većini među našim narodima, ali sam uveren da autor može ovo proširiti u drugoj knjizi. Za početak, ova knjiga pruža obilje relevantnih informacija i obavezna je svakome ko je zainteresovan da otkrije našu istinsku istoriju i mesto u evropskoj porodici.

---  09. jun 2020.
autor: Prof. Nataša Kankaraš, Miroslav-Miki Lukić (Srbija)

Ovo je jedinstvena knjiga koja nam daje neke od odgovora na suštinska pitanja: ko smo i kako smo postali to što jesmo, ko su bili naši preci i odakle su došli... Kroz identifikaciju genetskih profila, genealoško i arheološko profilisanje, knjiga nam pomaže da na drugačiji način steknemo uvid u sopstvenu istoriju. Proučavanje gena i genetskih kodova u kontekstu proučavanja istorije pokazuje se jednako važno kao izučavanje arheologije, lingvistike i drugih nauka, da bismo razumeli sopstvenu istoriju.
Autor ove knjige, Jovan D. Marjanović posvetio je četiri godine proučavanju genetike i istorije pojedinih naroda kako bi nam omogućio da spoznamo kako ljudski genom prenosi ne samo informaciju koja je potrebna ljudskom embrionu da bi se razvio, već i informaciju o istoriji ljudske vrste.
Koristeći multidisciplinaran pristup, autor otvara problemske prostore koji se često opiru uobičajenim stereotipima o biološkim razlikama u okviru ljudske populacije.
Ova istorija naroda jugoistočne Evrope ispričana kroz priču o genetici i haplogrupama, u procesu u kome su genetičari zapravo postali istoričari, predstavlja dragoceni narativ za naš uvid u poreklo, mobilnost i karakteristike evropskih naroda, među kojima je i naš, srpski narod. Iako naučna, knjiga se čita sa lakoćom, kao uzbudljivo štivo.
Uz sve ove afirmativne iskaze o knjizi, kao lingvista, ne mogu a da ne primetim određene jezičke greške i manjkavosti. Koliko vidim, knjiga ima potpisane korektore, ali ne i lektora, te je moja sugestija da se u nekom, nadam se, narednom izdanju knjige, jezičkom aspektu posveti dodatna pažnja.

Prof. Nataša Kankaraš
Miroslav-Miki Lukić

 opis  07. septembar 2023.
autor: Juliana (Slovenija)

Pravo zadovoljstvo za čitanje i ima svaku moju preporuku. Takođe je preporučeno kao top 3 od strane https://talismani.rs


Podelite Vaše utiske sa drugim čitaocima - pošaljite Vaš komentar




 

Za više informacija, kontaktirati
Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković - VEMIRC
Bulevar cara Lazara 56
21000 Novi Sad
Srbija
e-mail:
web: www.veljkomilkovic.com


Od istog autora

Osnovni principi over juniti
elektromagnetnih mašina
    [elektronsko izdanje]

Naučni pogled na svet slobodne energije
iz naelektrisanja i magnetnih polja


autor: Jovan Marjanovic, dipl. inž. elektrotehnike

Cena: 490 din. (EUR 5,00)

Cilj ove knjige je da otključa tajne over junitija i nauči čitaoce šta je over juniti i kako to radi. Čitalac će naučiti osnovne principe za pravljenje novih ultra efikasnih električnih motora i generatora i kako da poboljša postojeće patente koji koriste stalne magnete.

Više informacija

Ostale KNJIGE

 


Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković © 2005-2023. Sva prava zadržana.